Naši sunarodnici u Makedoniji danas praznuju jer kao konstitutivni narod imaju svoj nacionalni praznik 27. januar. Svaka promena Ustava i federalizacija ove države ne bi uticala samo na Makedonce, već i na srpsku manjinu u ovoj državi.

 

Prva velika pobeda u Balkanskom ratu, završnom činu srpske borbe za oslobođenje od Turaka, izvojevana je kod Kumanova. Nešto južnije, u Skoplju, glavnom gradu današnje Republike Makedonije, nalazila se prestonica srpskog cara Dušana Nemanjića. Imena ovih gradova su zauvek utkana u temelje srpskog identiteta. Danas Srbi sa ovih prostora polako nestaju. Po poslednjem popisu iz 2002. godine Srbi u Makedoniji čine tek 1,78 odsto od ukupnog stanovništva, tačnije 35.939 duša.

Danas je za Srbe u Makedoniji neradan dan — slave svoj nacionalni praznik 27. januar, Svetog Savu. Svaka Ustavna promena makedonske države koju opozicija kao ideju već dve godine pominje u političkom vrtlogu koji lomi ovu državu u dva pravca — ostati nacionalna, suverena ili postati federalna — podeljena između Makedonaca i Albanaca, značila bi i ukidanje ove privilegije srpske nacionalne manjine. Izbori koji su nedavno okončani u Makedoniji izrodili su takav rezultat da je presudna reč na — Albancima. Opozicija koju je prevodio Zoran Zaev otvorila je „Pandorinu kutiju“ kad je u izbornom žaru Albancima obećala kule i gradove, pa i reviziju Ohridskog sporazuma koji je okončao albansko-makedonske sukobe 2001. godine. Ovaj sporazum utkan je u Ustav Makedonije, pa bi svaka izmena istog značila i promenu Ustava ove države, što bi povuklo i zahteve ka ostalim aspiracijama Albanaca o kantonizaciji i federalizaciji države. Takav sled događaja sa lica zemlje bi obrisao Srbe kao narod sa makedonske mape.

 

Demokratska partija Srba u Makedoniji tradicionalni je politički partner koalicije koju predvodi Nikola Gruevski, VMRO–DPMNE. A njen lider Ivan Stoilković, jedini je predstavnika Srba u makedonskom parlamentu. On za Sputnjik kaže da je „albanizacija“ Makedonije problem ne samo Srba, već i makedonskog naroda, a da su izbori koji su održani naprosto bili referendum o opstanku makedonske države, ali i Srba unutar nje.

 

„Celi izbori svodili su se na dve priče: Makedonija kakva je danas, i Makedonija koja izlazi iz Ustavnog okvira i kreće u izgradnju nekih novih odnosa, pre svega na unutrašnjem planu. Kada se izađe izvan Ustava i naruši njegov okvir koji jeste i garancija sloboda i dela srpskog naroda u Makedoniji, onda se u suštini, stavlja sve na kocku. Zato što se ne radi o tome da se sistem unapredi, već o tome da se sistem razbije i da se formiraju dve zasebne celine“, objašnjava on.

 

Naš sagovornik veruje da je ova opasnost prevaziđena jer su građani o svemu dali svoje mišljenje na izborima, napominjući da je VMRO–DPMNE, čiji je koalicioni partner, osvojio najviše glasova.

 

„Pobedila je koalicija čiji smo partneri i koja se još opredeljuje za izgradnju Makedonije kao savremene, moderne države u kojoj će pripadnici nacionalnih manjina u koju spadamo i mi Srbi, biti ravnopravni učesnici u političkom procesu ove države zato što smo ustavnim amandmanima tretirani kao konstruktivni element makedonske države. Ako imate takav status, onda to znači da vam je mesto u svim institucijama sistema, isto kao i Albancima“, kaže Stoilković.

 

Pobeda opozicije za Srbe u Makedoniji učinilo bi da autohtono („staro“) srpsko stanovništvo koje živi mahom na severu države, oko Kumanova i severno od Skoplja, „opasano“ Albancima, bude u nemogućem položaju. Milionsko albansko stanovništvom koje se na Makedoniju naslanja preko Kosova i Metohije, stvara pretnju od albanizacije i islamizacije još izvesnijom.

 

Stoilković, međutim, kaže da kako makedonska vlada ne može da postoji bez Albanca, ali ne može ni bez Srba, bez obzira što je broj Srba u odnosu na Albance u parlamentu, neuporediv.

 

„Sve u svemu, ovo jeste komplikovana politička priča, i ako ne bude dovoljno političke pameti u Makedoniji stvari mogu da se lako razviju u negativnom smeru. Svako unutrašnje preuređenje države, gde bi Makedonija bila prekomponovan kao dvonacionalna država, jeste izazov za srpsku zajednicu u Makedoniji, jer u tom slučaju gubi sve. Ali ako bi se to desilo, gubio bi i makedonski narod. Mi smo ipak ostali uz makedonski narod jer nemamo nikoga bližeg. U prethodnom periodu stekli smo mnogo toga, pa između ostalog i svoja nacionalni praznik 27. januar koji se proslavljamo ove godine deseti put. Izvan Srbije, jedino je u Makedoniji za Srbe ovo državni praznik“, ističe on, dodajući da svake godine imaju goste iz vrha vlasti Srbije i Republike Srpske.

 

Stoilković kaže da je za ovogodišnju Svetosavsku akademiju u svom govoru koji je spremio namerio da istakne da je njihova volja i slobodan izbor da sa makedonskim narodom grade državu Makedoniju. To će ujedno biti, napominje on, i njihova obaveza i potreba da Srbi u Makedoniji budu njen najkonstruktivniji deo. „Naša će politička obaveza u budućnosti biti da se nikada i nikako ne gradi ništa ako tog elementa u Makedoniji nema. Mi nećemo da učestvujemo u nečemu gde nas nema, to jest, gde bismo nestali“, kaže naš sagovornik.

 

 

U Makedoniji davno i planski kolonizovani Srbi žive i u nekoliko malih seoskih zajednica u dolini Vardara, naročito u oblasti Đevđelije i Negotina. Stanovništvo je naseljeno posle Prvog svetskog rata iz delova današnje Južne Srbije namesto iseljenog turskog stanovništva. Značajan broj Srba živi i u gradovima. Srpska zajednica brojna je u Skoplju (oko pet odsto ukupnog stanovništva), gde su se Srbi tokom celog 20. veka naseljavali kao kadrovi u brojnim upravnim službama. Najveći broj najrazličitijih pokušaja asimilacije Srba kroz vekove odigrao se u dolini Vardara — od islamizacije, preko helenizacije, bugarizacije, makedonizacije, krug se zatvara novim talasom islamizacije. Za razliku od danas, Srbi u Makedoniji su po Ustavu iz 1992. nisu bili konstitutivni narod.

 

Ohridskim sporazumom ispravljena je ova nepravda, ali tek deceniju kasnije. Ukidanje škola i nedostatak udžbenika na srpskom jeziku učinili su da među mladim generacijama iščezne srpski jezik. Devedesetih se išlo toliko daleko da su Srbi hapšeni zato što su organizovali demonstracije protiv bombardovanja svoje domovine.

 

Napad na Srpsku pravoslavnu crkvu i nastanak kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve, bio je vrhunac. SPC je bila viševekovni čuvar srpskog identiteta i srpskog naroda, pa je napad na nju označio i otvaranje makedonskog nacionalnog pitanja. Ono je kulminiralo sa raspadom SFRJ. Cenu bujanja mladog makedonskog nacionalizma platili su Srbi.

 

Rezultati popisa koji je sprovela Republika Makedonija, za Srbe nisu realni jer se veruje da je namerno izvršen tako broj naših sunarodnika ne pređe više od dva odsto ukupne populacije (popunjavanje formulara grafitnom olovkom, nisu popisana cela naselja gde većinski žive Srbi itd). Srbi su tek na četvrtom mestu kao manjina u Makedoniji. Ispred njih su Albanci, Turci i Romi…