Srpska pravoslavna omladina Inzbruk (SPOJI) je 9. i 10. avgusta 2016. godine u okviru 15. humanitarne akcije za srpske višečlane porodice na Kosovu i Metohiji obišla ukupno osam (8) porodica u opštinama Kosovska Kamenica, Novo Brdo, Gnjilane i Gračanica.

 

+ Sa ocem Isajiom ispred Visokih Dečana +

|| FOTO GALERIJA || RAČUNI || VIDEO || REPORTAŽA || DEUTSCH ||

Srpska pravoslavna omladina Inzbruk (SPOJI) je 9. i 10. avgusta 2016. godine u okviru 15. humanitarne akcije za srpske višečlane porodice na Kosovu i Metohiji obišla ukupno osam (8) porodica u opštinama Kosovska Kamenica, Novo Brdo, Gnjilane i Gračanica.

U okviru ove humanitarne akcije nam u pripremi i realizaciji pomaže humanitarna organizacija „Majka devet Jugovića“ sa Kosova i Metohije, a pošto nismo na vreme uspeli da sakupimo detaljne informacije o pomoći koja je najpotrebnija porodicama odlučili smo prvo lično sa našim prijateljima sa Kosmeta da obiđemo sve porodice, da se lično upoznamo sa njima, proverimo njihovu životnu situaciju na licu mesta i iz prve ruke se uverimo šta im je od pomoći najpotrebnije.

To znači da smo u okviru ove akcije obišli porodice Savić, Đorđević, Miljković, Đokić, Savić, Virijević, Načić i Nikolić i ujedno smo napravili spisak potrebne pomoći, za koju prvo treba da se napravi prognoza troškova. Kada budemo imali jasan pregled koštanja pomoći moćićemo da odlučimo šta ćemo konkretno da obezbedimo porodicama i ta pomoć će im u narednih par sedmica biti dostavljena.

Za ovu humanitarnu akciju smo planirali 3.000,00 evra, a prilikom prve posete smo svakoj porodici kupili paket hrane iuručili im nekoliko lopti, koje je donirao fudbalski klub Ahenkirh iz Austrije, kao i časopis „Spoji!“ i naše narukvice sa natpisom „Kosovo je srce Srbije!“. Ukupni troškovi ove prve pomoći iznosili su tačno 160,96 evra, dok putni troškovi za ovu akciju iznose ukupno 185,74 evra.

 

+ Obilazak narodne kuhinje u Prekovcu +

Treba napomenuti da smo ove godine putovali u većem sastavu nego što obično idemo na humanitarne akcije, tako da su nam se ove godine pored naših članova iz Austrije i Švajcarske priključili i naši prijatelji iz Srbije, Nemačke i daleke Australije.

+ Obilazak narodne kuhinje u Prekovcu +

Odmah po stizanju na administrativni prelaz za ulazak na teritoriju Kosova i Metohije susreli smo se sa manjim iskušenjima, jer smo imali manji kvar na autu, kao i problem sa dokumentima našeg nemačkog prijatelja Feliksa koji je ove godine sa nama hteo da se uveri o činjeničnom stanju u južnoj srpskoj pokrajini.

+ Obilazak farme narodnih kuhinja +

Kvar na kolima smo kasnije popravili, ali nažalost naš prijatelj Feliks nije mogao da nastavi put sa nama, već je morao da se vrati u Beograd, gde se već skoro godinu dana nalazi kao gostujući student. Problem je bio u tome što nije imao biometrijska dokumenta, već „samo“ ona bez čipa. Međutim, Feliks nam je objasnio da je sa tim dokumentima putovao po čitavoj Evropi, kroz skoro sve zemlje Balkana, ali kako su nam rekli pripadnici takozvane kosovske policije „u Kosovu vladaju drugačija pravila“. Kako da protumačimo ovu situaciju? Jedino kao još jedan dokaz da se radi o fantomskoj državi, koja „svojim strogim pravilima“ upravo mora da se dokazuje, kako bi pokazala i istakla svoju takozvanu državnost...

+ Obilazak farme narodnih kuhinja +

Nakon rešenih početnih problema ušli smo na teritoriju okupirane južne srpske pokrajine gde smo se najpre sastali sa našim prijateljima iz „Majke devet Jugovića“ u Gračanici, te smo se zatim odmah uputili u jednu od narodnih kuhinja, u Prekovcu, gde su nam domaćini pokazali skladište, objasnili kako funkcionišu, a i imali smo prilike da probamo domaću hranu koju spremaju.

+ Obilazak farme narodnih kuhinja +

Posle toga smo odmah obišli i obližnju farmu narodnih kuhinja, koja je izgrađena pre par godina. Na njoj se nalaze krave, koze, ovce i živina i služi za snabdevanje srpskog naroda potrebnom hranom.

+ Popis situacije i potrebne pomoći kod Savića iz Zebinca +

Zatim smo se uputili ka prvoj porodici na našem spisku. Savići žive u selu Zebince u opštini Novo Brdo, a prvi komšija im je udaljen tek nekoliko kilometara. Ovu porodicu sa 13 članova čine: Ljubisav (1963), Gospava (1967), Dragan (1988), Bernarda (1995), Zoran (1992), Lazar (1994), Miodrag (1995), Jelena (2000), Slađan (2002), Marina (2003), Ana (2005), Nikolina (2013) i Nikola (2015).

+ Porodica Savić iz Zebinca +

Žive u veoma teškim uslovima. Primaju 11.000 dinara (oko 90 evra) minimalca, 12.000 dinara (oko 100 evra) socijalne pomoći i oko 25.000 dinara (oko 200 evra) tuđinske nege za Jelenu koja boluje od epilepsije i koja svaka dva meseca mora da putuje u Beograd na terapije. Lazar povremeno radi na farmi narodnih kuhinja, dok Zoran često ide za centralnu Srbiju gde pokušava da nađe posao.

+ Mala Nikolina Savić +

Porodici Savić iz Zebinca je, kako su nam objasnili, najpotrebniji školski pribor za decu, kao i jedna drljača za poljoprivredu.

+ Sa bakom Cvetom Đorđević +

Sledeća porodica koju smo obišli u opštini Novo Brdo bila je porodica Đorđević iz sela Čuljkovci. Ova porodica broji šest (6) članova: baba Cveta (1930), otac Stanoje (1967), majka Biljana (1974), ćerka Slađana (1994) i sinovi Radovan (1994) i Aleksandar (1997).

+ Kuća Đorđevića +

Kada smo stigli dočekali su nas Slađana i baka Cveta, koja nam je ispričala da nikad u životu nije išla dalje od svog sela. Slađana nam po našem dolasku nije verovala da smo došli da pomognemo, već je mislila da je reč o nekoj skrivenoj kameri. Kada smo joj bolje objasnili ko smo i o čemu se radu ispričala nam je svoju životnu priču. U tom trenutku su svakog od nas prisutnih pritisle emocije - bio je to veoma dirljiv trenutak koji će svako od nas pamtiti.

+ Kod porodice Đorđević +

Od Đorđevića niko nije zaposlen. Otac Stanoje privremeno radi kada nađe posla. Majka Biljana je obolela od teške psihičke bolesti i retko kada izlazi iz kuće. Slađana i Radovan studiraju u Kosovskoj Mitrovici uz pomoć studentskog kredita. Najmlađi brat Aleksandar završava školu u Šilovu i hoće da studira, ali mora da sačeka da brat ili sestra završe studije da bi mogao da krene zbog finansijske situacije.

Jedino od stalnih primanja što imaju jeste minimalac u iznosu od 15.000 dinara (oko 120 evra), a od pomoći su im najpotrebniji električni šporet, zamrzivač i laptop za Radovana, koji studira informatiku.

+ Kod porodice Miljković +

Treća porodica koju smo obišli bili su Miljkovići iz sela Grizime u opštini Kosovska Kamenica. Porodicu čini 14 članova: baba Zorka (1940), otac Zoran (1961), majka Mirjana (1972), sin Marko (1993) i njegova žena Jovanka (1995), sin Miloš (1993) i njegova žena Milena (1999), zatim Milan (1999), Milena (2002), Aleksandra (2003), Dejan (2004), Jovica (2006), Danijela (2009) i Sara (2014).

+ Mala Sara Miljković +

+ Kupatilo Miljkovića nalazi se u veoma lošem stanju +

Niko nije zaposlen. Zoran je do bombardovanja radio u firmi „Napredak“. Sada se bave poljoprivredom i primaju minimalac od 11.000 dinara (oko 90 evra). Baba Zorka je bolesna. Od pomoći su im najpotrebniji školski pribor za brojnu decu, električni šporet, veš mašina, kao i oprema za kupatilo koje je u katastrofalnom stanju.

+ Porodica Miljković +

Đokići koji žive nedaleko od Miljkovića su četvrta porodica koju smo obišli, a broje osam (8) članova: deda Dobrosav (1961), otac Srba (1981), deca Andrijana (2008), Anica (2010), Mihailo (2012) i Milan (2014), kao i dva strica koja žive sa njima.

+ Mali Mihailo Đokić se obradovao za loptu +

U ovoj porodici je veliki problem što je majka pre skorijeg vremena napustila svoju decu i porodicu i što fali jedna odrasla ženska glava. Kada smo stigli kod Đokića zatekli smo decu samu kako se igraju, dok je najmlađi Milan hodao sa punim pampersom, te smo mu uz pomoć najstarije sestre Andrijane zamenili pampers.

+ Presvlačenje malog Milana Đokića +

Niko nije zaposlen, primaju ukupno 18.000 dinara od minimalca i dečijeg dodatka (oko 150 evra). Međutim pozitivno je da je takozvana vlada Kosova izgradila novu kuću u dvorištu odmah preko puta stare uz obećanje da će im istu opremiti sa nameštajem. Uz to smo se pozitivno iznenadili kako im je čisto u staroj kući, jer je obično higijenska situacija kod socijalno ugroženih višedetnih porodica užasna.

+ Sestre Đokić posmatraju dobijenu loptu +

Iako ovoj porodici nažalost ne možemo da obezbedimo ono najpotrebnije, a to je majka, pokušaćemo kupovinom školskog pribora, pampersa, hrane i odeće da im bar malo olakšamo tešku situaciju.

+ Porodica Đokić +

Za sam kraj prvog dana posetili smo i porodicu Savić iz sela Kmetovce kod Gnjilana. Ova porodica ima pet (5) članova: otac Bojan (1982), majka Ivana (1983), ćerka Isidora (2007), sin Mateja (2009) i tast Živojin Stojanović (1955) kod kojeg žive.

+ Porodica Savić iz Kmetovca +

Takođe ni kod Savića iz Kmetovca niko nije zaposlen i primaju samo dečiji dodatak od 5.000 dinara (oko 40 evra). Isidora ima od rođenja problem sa okom (strabizam), te svaka dva meseca mora u Beograd na kontrole.

Savići se bave poljoprivredom i od toga pokušavaju da žive, a od pomoći im je najpotrebniji zamrzivač, kao i školski pribor.

+ Manastir Visoki Dečani +

Drugi dan boravka na Kosovu i Metohiji smo započeli tako što smo u ranim jutarnjim časovima iz Gračanice krenuli na svetu Liturgiju u manastir Visoki Dečani u Metohiji. Manastir Visoki Dečani je jedan od retkih preostalih tačaka na Kosmetu koji čuvaju vojnici KFOR-a – Austrijanci, Italijani, Moldavci, Slovenci i Ukrajinci. Nakon svete Liturgije na kojoj smo se duhovno okrepili i napunili baterije za dalji put, imali smo priliku da ručamo sa bratijom manastira, kao i da se u prijatnom razgovoru družimo sa ocem Isaijom i ocem Petrem koji su nam ispričali sve vezano za manastir i život bratstva.

+ Pećka Patrijaršija +

Zatim smo se uputili ka Pećkoj Patrijaršiji gde smo od strane sestrinstva upoznati sa svim bitnim detaljima manastira nakon čega smo nastavili ka Gazimestanu, na Kosovo Polju, gde se odigrala Kosovska bitka. Pred obilazak preostale tri porodice posetili smo još jednom manastir Gračanicu.

+ Manastir Gračanica +

Šesta porodica koju smo zatim obišli bila je porodica Virijević iz Gračanice koja broji osam (8) članova: otac Bojan (1976), majka Nataša (1977), deca Dragana (1997), Lazar (1999), Nemanja (2001), Jovana (2008), Jelena (2010) i Jordan (2012).

+ Sanja Tešić, članica SPOJI-Švajcarska, sa Draganom Virijević +

Ni u ovoj porodici nažalost niko nije zaposlen. Primaju socijalnu pomoć u ukupnom iznosu od 21.300 dinara (oko 170 evra). Borave u povratničkom naselju Novi Badovac, koje je izgradila država Srbija, te se ne mogu baviti poljoprivredom jer ne poseduju zemlju. Dragana je imala tumor na mozgu i zbog greške lekara je ostala slepa i ima posledice od mnogobrojnih zračenja.

+ Porodica Virijević +

Porodici Virijević su najpotrebniji u ovom trenutku školski pribor, jer imaju četiri školarca, kao i šporet na drva i invalidska kolica za Draganu, kako bi lakše mogla da izlazi iz kuće na otvoreno.

Pretposlednja porodica koju smo obišli u okviru 15. humanitarne akcije na Kosovu i Metohiji je porodica Načić iz sela Kusce kod Gnjilana. Načići imaju osam (8) članova: deda Novica (1956), otac Milovan (1977), njegov brat Dragan (1979), majka Jasmina (1979), deca Katarina (2000), Nikolina (2004), Kristina (2006) i Mateja (2013).

+ Kod porodice Načić +

Kod Načića, kao i kod ostalih porodica, niko nije zaposlen. Primaju ukupno 22.000 dinara (oko 180 evra) minimalca i dečijeg dodatka, bave se poljoprivredom i povremeno rade negde kada nađu posao. Njima je najpotrebnija pomoć u vidu školskog pribora, rotacione kosačice i prskalice za poljoprivredu.

+ Porodica Načić +

Osma i poslednja porodica koju smo posetili bila je porodica Nikolić, takođe iz Kusca. Porodicu čine: baba Velika (1954), otac Nikola (1984), majka Jasna (1988), Dragana (1996), deca Aleksandra (2007), Anđela (2009), Andrej (2011), Nina i Lena (2013).

+ I mali Nikolići su se obradovali za lopte +

Kod porodice Nikolić je zaposlen otac Nikola koji radi kao pomoćni radnik u srpskoj školi. Od tog posla prima platu u visini od 28.000 dinara (oko 230 evra). Uz to primaju 10.000 dinara dečijeg dodatka (oko 80 evra), bave se poljoprivredom i kada se nađe posao Nikola radi kao zidar.

+ U kupatilu Nikolića nema vode +

Pošto nemaju vode u kupatilu deca se kupaju vani u koritu, a zimi je veoma problematično, te je njima najpotrebnija pomoć za opremanje kupatila – bojler, kazanče za WC šolju, tuš kabina i lavabo. Pored toga njima ćemo takođe obezbediti školski pribor za decu.

+ Porodica Nikolić +

Ove godine je humanitarna akcija na Kosovu i Metohiji bila posebno emotivna. S jedne strane, jer je većina naših članova i prijatelja, koji su ove godine bili među putnicima, prvi put posetila Kosmet a svakako da je svaka poseta nešto posebno i budi posebna osećanja. S druge strane, porodice koje smo posetili zaista žive u veoma teškim okolnostima i uslovima. Čini nam se da je svake godine situacija u ekonomskom pogledu teža i da je opstanak našeg naroda na svetoj srpskoj zemlji sve naporniji i neizvesniji.

No, moramo reći da trenuci sreće i radosti kada deci uručite lopte, posetite ih i malo se poigrate sa njima, ne mogu da se opišu rečima, sve one tužne trenutke gurnu u zaborav, makar na kratko, a moramo imati na umu da sve ove višedetne porodice predstavljaju čuvare srpskih ognjišta na okupiranim teritorijama i ako u buduće izostane pomoć državnih institucija i organizacija poput SPOJI onda u skorije vreme nažalost nećemo više moći da pričamo o srpskom Kosovu i Metohiji, jer dok god tamo postoje srpska deca, postoji i nada da će se ono vratiti pod krilo majke Srbije.

+ Gazimestan - Dogodine na Kosovu +

Zato Srpska pravoslavna omladina Inzbruk (SPOJI) zahvaljuje svim članovima, donatorima, prijateljima i podržavaocima, koji su do sada redovno pomagali, donirali i bili sa nama na terenu, jer bez njihove podrške i pomoći ne bi bili u mogućnosti da pomažemo srpskom narodu na Kosovu i Metohiji ali i na drugim delovima Balkana. Nažalost, ta pomoć nije ni malo dovoljna, jer su uslovi u kojima žive srpske socijalno ugrožene višedetne porodice svakog dana vanredne, a posebno na Kosovu i Metohiji, i zato upućujemo apel svim ljudima dobre volje širom sveta, koji žele da pomognu svom narodu, ne na rečima, već delima, jer na kraju samo to ima težinu, da se uključe u humanitarne akcije naše organizacije i da što redovnije doniraju, pomažu, ali i da sa nama lično sledeći put krenu na Kosovo i Metohiju!

SPOJENI SMO JAČI!

Srpska pravoslavna omadina Inzbruk - SPOJI   

 

UKUPNA PLANIRANA POMOĆ:

= 3.000,00 evra

-          osam (8) paketa hrane (pomoć prve posete): 160,96 evra

>>> JOŠ NA RASPOLAGANjU:

       = 2.839,04 evra

 

TROŠKOVI:

-          putni troškovi: 185,74 evra