lokalis.rs - Националис

националис

НДХ Хрватско питање, Зaпад и Срби - траговима Љубомира Мицића

ДВЕ УСТАШКЕ СЛИКЕ

На сајту „Знаци“, који доноси обиље материјала из Другог светског рата (углавном из партизанске перспективе), нашао сам и ове две фотографије. На једној је усташица Јелена Хофман из Госпића; лепа је, лице јој сија, усташка капа јој красно стоји. На другој је снимљен крволок Мишко Ратковић из Триља са својим другом – џелатом, коме се име и презиме не знају. Они су прекривени људском крвљу, и смеју су после убијања Срба: прави ђаволи у људском обличју.

Како повезати ове слике?

Детаљи: Категорија: Националис; Расположиво:; Објављено 23 јануар 2017

хрватска

Опширније...

Оцена корисника: 5 / 5

Председнички кандидат Двери Бошко Обрадовић најозбиљније и најхрабрије се супротставља Александру Вучићу и његовом корумпираном режиму, који штити интересе тајкуна, криминалаца, крупних капиталиста, страних банака, ММФ, НАТО-а и Брисела. У бројним скупштинским наступима Обрадовић је ово доказао. Дошло је време да се заустави 16-огодишње уништавања Србије. Бошко Обрадовић и Двери једине нуде промену политике која може да доведе до државног, друштвеног и економског опоравка, подизања стандарда грађана и оснаживања породице као основне ћелије друштва.

Детаљи: Категорија: Националис; Објављено 16 јануар 2017

Опширније...

Ко ће кога уловити - Шешељ Вучића, или ће их обесити заједно

(П)ликови

Кад Војислав Шешељ стане пред огледало види Србију; види болест, слабост, чемер, простаклук, похлепу, лаж, превару, бес и безнађе. Сваки окупатор остављао је понеки стравичан траг, затирући цивилизацијске врлине и вредности, али нико није успео да цео народ и државу сведе на своју меру. Нико, осим Шешеља, тврди колумниста Магазина Таблоид Предраг Поповић, уредник Дневног Телеграфа, Национала и Правде и аутор више књига о лику и делу Војислава Шешеља и некадашњи сарадник и пријатељ Александра Вучића

Искорачивши из личне биографије, Шешељ је у савремену српску историју унео тмину у којој су се излегли Александар Вучић, Томислав Николић, Маја Гојковић, Александар Мартиновић, Јоргованка Табаковић и остале авети прошлости, која траје. Најтеже националне несреће - ратне поразе, уништење привреде, изопштење из света... - Шешељ је претворио у репроматеријал за фабрику политичких превара, која и сада остварује крвави профит. Шешељ и остали деоничари његове лешинарске компаније рат су претворили у бизнис, у трговину туђим судбинама.

Док се црвени војвода, манекен смрти, хвалио како ће са две четничке чете освојити Загреб и Љубљану и тајним Теслиним невидиљивим ракетама разрушити Лондон, Берлин и Рим, а Албанце и Американце ће с Косова протерати бејзбол палицама, Срби су побијени или протерани са својих етничких простора. Кад су први пут ушли у власт, 1998. године, шешељевци су призвали НАТО агресоре, изгубили су Косово и Метохију, под бомбе гурнули преостале фабрике, мостове и путеве, у гроб отерали још неколико хиљада Срба, стопут бољих него што су они, али нема везе, радикалски министри у то време ослободили су 34 стана у Београду.

Детаљи: Категорија: Националис; Расположиво:; Објављено 16 јануар 2017

Опширније...

Оцена корисника: 5 / 5

Смедеревска тврђава натпис 6938 г. (фото dzumba54n) Према древном старословенском календару, лето почињало 6. маја, а зима 8. новембра. Деспот Ђурађ Бранковић сазидао Смедерево 6938, Кнез Лазар погибе на Косову 6893. године.

Није штампарска грешка, јер смо по српском, старословенском календару, управо ушли у 7525. годину. Смедеревци ову тезу неверницима могу и да докажу одмах, и само једним погледом на кулу Тврђаве из 15. века, на којој дословце стоји аутентични натпис према коме је деспот Ђурађ Бранковић сазидао град 6938. године (1430).

Значи, да Ђурађ сада влада Србијом, славили бисмо 7525. годину јер према календару који су Срби користили од оснивања државе, па све до прихватања јулијанског календара у 19. веку, ово није 2017. него 7525. година.

Смедеревска тврђава, натпис на кули у "Малом граду".

На једној од кула смедеревског "Малог града" налази се опекама узидан велики натпис који сведочи о години изградње утврђења. Ова кула је због крста озиданог изнад натписа у народу још позната као „Крстата кула" или кула „Крстача".

Натписи као што је овај, су уопште ретки, и још се могу наћи само на територији коју је некад обухватала Византија, а ово је једини пример на простору бивше Југославије.

У оригиналу текст гласи: „В Христа Бога благоверни деспот Гург, господин Србљу и Поморју зетскому; заповешћу његовом сазида се овај град в лето 6938. (1430.)" („Христу Богу благоверни деспот Ђурађ, господин Србљем и поморју зетском. Наредбом његовом сазида се овај град у години 6938 (1430.)").

Реч је, наиме, о најстаријем календару познатом историји у којем су се године бројале од Великог потопа, односно постанка света 1. септембра 5508. године пре рођења Исуса.

Разлика од 5.508 година може да се објасни и анализом нултог времена, које је различито код различитих народа.

Детаљи: Категорија: Националис; Расположиво:; Објављено 15 јануар 2017

Опширније...

(Александра Ташић Нинковић - Пупин) Лабораторија за физику на Универзитету Колумбија добила је име по нашем физичару, Михајлу Пупину. Сједињене Државе додељују престижну медаљу за науку са Пупиновим именом. Кад се уђе у зграду НАСА, постоје две почасне собе – једна посвећена Галилеју, друга Пупину. Америка је по њему назвала кратер на месецу и једну малу планету. А код нас, на Ташмајдану, стоји споменик азербејџанском диктатору Хајдару Алијеву, али нема споменика Пупину. Зашто?

Разговарамо са Александром Нинковић- Ташић, председницом Образовно – истраживачког центра „Михајло Пупин“ из Београда, ауторком недавно окончане изложбе „Пупин од физичке до духовне реалности“ и „Тесла и Пупин на истом путу“, организованима у Историјском музеју Србије, које је посетило преко сто хиљада људи!

Детаљи: Категорија: Националис; Расположиво:; Објављено 09 јануар 2017

Опширније...

Оцена корисника: 5 / 5

О једном историографском бестселеру – Разговор са преводиоцем књиге Теодоре Толеве Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације (1896–1908)

Недавно је и код нас објављена књига бугарске историчарке Теодоре Толеве, која се бави питањем настанка албанске нације. Она је право откровење; о овој теми смо понешто знали, али нисмо могли ни да слутимо све аспекте проблема, чија је империјална димензија, преко деловања САД, и даље снажно присутна на Балкану. Толева, нажалост, није више међу нама, па смо разговор водили са Гораном Игићем, преводиоцем овог драгоценог дела на српски.

Господине Игићу, зашто је ова књига важна?

Одавно није запамћено оволико интересовање за књигу са строго научном тематиком као што је био случај са делом покојне бугарске историчарке Теодоре Толеве под називом Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације (1896–1908). Издавач је кућа „Филип Вишњић“, а саиздавач Институт за европске студије.