O zločinima Albanaca nad Srbima stranci pisali od početka 16. veka. Još 1560. kidisanje kačaka izazvalo iseljavanje Srba. Pokolj Srba od Kačanika do Mitrovice izvršen 1737.
NASILJE i teror Albanaca nad Srbima na Kosovu i Metohiji traje od početka 16. veka, od pojave prvih kačaka - razbojnika, pljačkaša i odmetnika od vlasti, koji su pljačkali i ubijali pravoslavni živalj. Još oko 1560. godine, njihovo kidisanje na naše sunarodnike izazvalo je verovatno i prvo masovno iseljavanje kosovskometohijskih Srba. Bilo je to na području planine Crnoljeve, između Štimlja i Suve Reke. Kako beleže trgovci iz Mletačke republike, srpske kuće su napuštene, a stanovništvo "raseljeno zbog kačačkih nasrtaja, pljački i ubistava". Ovo je samo jedno od mnogobrojnih svedočanstava o progonu i zlostavljanju Srba na Kosmetu, koje su stranci zabeležili tokom poslednjih gotovo pet vekova.
Ovako, za "Novosti", govori magistar Pavle Dželetović Ivanov, književnik i novinar iz Beograda, poreklom iz Suvog Dola kod Lipljana. On kaže da je svako pismeno svedočanstvo stranaca o albanskom zulumu nad našim narodom izuzetno važno, pre svega zbog istine, jer potvrđuje da stradanje Srba na Kosovu i Metohiji nije "od juče", kako to neki poslednjih decenija žele da prikažu, već da traje bezmalo 550 godina. Osim toga, naš sagovornik naglašava i da su ti "pismeni tragovi stranaca" važni jer pokazuju očuvanost kačačkog mentaliteta i njihovih ciljeva od 16. veka do naših dana.
- O aktivnostima kačaka u tursko doba ima više stranih zapisa, a najstariji do kojih sam došao su dubrovački iz 1510. godine - kaže Dželetović Ivanov. - Francuski putopisac Filip Difren-Kane je nekoliko puta pisao o zlodelima kačačkih bandi. U belešci iz 1579. godine zapisao je da je "Kačanička klisura vrlo opasna za prolaz jer je opsednuta pljačkašima koji su skloni i da ubiju".
O NEDELIMA kačaka, priča naš sagovornik, mnogi su izveštavali svoje nadležne. Izveštaje su pisali apostolski vizitatori Marin Bici i Petar Masarek, fra Palacuola, papski misionar Frančesko de Leonardis, katolički nadbiskup Matija Masarek, ruski konzul i putopisac Aleksandar Giljferding, anglikanski sveštenik Vilijem Denton... Sve njihove zapise Dželetović Ivanov je, takođe, "stavio na papir", među korice nedavno objavljene knjige "Vekovni zapisi stranaca o zločinima Arbanasa nad Srbima".
- Svi ovi stranci svedoče da su zulumi koje su Srbi preživljavali puni sadizma, "raznovrsni" i teški - nastavlja Pavle Dželetović Ivanov. - Pohare, krađe i otimačine bile su svakodnevne. Ubistva takođe. Ubijani su i deca, i odrasli, i starci. Od kada su nastali do danas kačaci su uvek ometali normalan život, naročito Srba, ali i svojih sunarodnika koji nisu želeli da im se pridruže u nedelima.
Ko su zapravo kačaci? Naš sagovornik tvrdi da su se pojavili početkom 16. veka, i da su se kao odmetnici od vlasti uvek skrivali u planinama i teško pristupačnim krajevima. Smatra se da su njihove prve grupe formirane u okolini Kačanika pa su tako i dobili ime. Neki istoričari čak podsećaju da je "Kačanik još od 16. veka bio leglo razbojnika".
- Kačaci su, kao i svi odmetnici od vlasti i razbojnici, "stupali na scenu" kad država oslabi - objašnjava Pavle Dželetović Ivanov. - Još od vremena turske vlasti, uvek kad bi država oslabila kod njih bi se budio poriv za pljačkama, ubistvima i kidisanjem na Srbe. To je kačački mentalitet, koji je plemenska pojava, a postoji i dan-danas i o tome postoje brojna svedočanstva. Od 1717. godine broj kačaka se povećavao, što je dovodilo do sve većih zločina nad Srbima. Od te godine na Kosovu i Metohiji uvećava se i broj Arbanasa koji nasilnom kolonizacijom, uz pomoć Turske, zauzimaju srpska imanja i proteruju ih sa ognjišta. Čak je 1737. izvršen veliki pokolj Srba od Kačanika do Kosovske Mitrovice.
ZLODELA kačaka nastavila su se i tokom 19. veka. Nikada, priča naš sagovornik, nisu napadali pojedinačno već samo "sa velikom družinom".
- Ruski konzul u Prizrenu Ivan Stepanovič Jastrebov slao je izveštaje svom poslanstvu u Carigradu i u njima detaljno opisuje zločine kačaka nad srpskim življem - kaže Pavle Dželetović Ivanov. - Piše o otimačini stoke, ali i žena i dece, kao i o vešanju muškaraca. U doba Prizrenske lige, Jastrebov je zabeležio i da u selima i gradovima na Kosmetu vladaju bezvlašće, pljačke, otimačine i ubistva Srba od arbanaških kačaka.
Po završetku Velikog rata Kosmet se vraća pod okrilje Srbije, ali, kako kaže naš sagovornik, te 1918. godine osnovan je Komitet narodne odbrane Kosova, poznatiji kao Kosovski komitet.
- On se zalagao za izdvajanje teritorija naseljenih Albancima - Kosova, Metohije, zapadne Makedonije i delova Raške oblasti - iz novoformirane Kraljevine SHS i za njihovo pripajanje Albaniji - kazuje autor. - Ideje Kosovskog komiteta imale su veliki uticaj na kačake. Svedoci smo, zapravo, da su ostale neizmenjene do naših dana.
UBIJAJU IZ ZADOVOLJSTVA I FANATIZMA
JEDAN od najistinitijih i najpotresnijih zapisa o "raznovrsnosti" terora kačaka nad Srbima ostavio je Žorž Golis - priča naš sagovornik. - On je doslovce napisao: "Zbog širine nasilja Albanaca nad Srbima, Stara Srbija je, uz Jermeniju, najnesrećnija zemlja na svetu. Kačaci iz Debra ubijaju da ukradu, oni iz Đakovice ubijaju Srbe iz ludog fanatizma, oni iz Peći iz zadovoljstva, oni iz Tetova da oprobaju svoje karabine, a oni iz Prizrena ubijaju iz zlovolje."