lokalis.rs - Nacionalis

nacionalis

Геноцид над српским народом у околини Сребренице

Banjaluka – Među žrtvama je bilo čak 1.186 dece, žena i staraca, od kojih je 1.115 ubijeno nožem, sekirom ili tupim predmetom.

Armija BiH pod komandom ratnog zločinca Nasera Orića krvnički je od 1992. do 1995. u okolini Srebrenice pobila 3.262 Srbina

Stravične podatke o genocidu nad Srbima, o kome gotovo niko da ne govori, na jučerašnjoj konferenciji “Stradanje Srba srebreničkog kraja u 20. veku” saopštio je Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida.

On je naglasio da su sve srpske žrtve iz prošlog, ali i prethodnih ratova, popisane u “Knjizi mrtvih Srba Srebrenice”.

Ova publikacija, u kojoj se poimence nabrajaju 3.262 žrtve, predstavlja najtačnije podatke. Većina dosadašnjih popisa nisu bili naučni i stručni, jer vlasti u državama bivše Jugoslavije ne žele da se to razreši – naglasio je Mišina.

Istoričar Nemanja Dević istakao je da su se masovni pokolji Srba tokom devedesetih dešavali u istim selima i na isti bestijalan način kao tokom Drugog svetskog rata.

Kad uporedite podatke, vidite da su ta ista mesta, poput sela Kravice, bila stratišta Srba i tokom 1942. i tokom 1992. Na Duhove 1943. ustaše su izvršile masovni pokolj nad Srbima. Klali su ih sekirama, noževima, rezali su im uši, noseve.

U jednom danu je ubijeno 98 civila! Isto to je pola veka kasnije radio i Naser Orić – objasnio je Dević i izneo podatak da je tokom Drugog svetskog rata u srebreničkom kraju ubijeno 2.262 Srba.

Među žrtvama je bilo čak 1.186 dece, žena i staraca, od kojih je 1.115 ubijeno nožem, sekirom ili tupim predmetom.

Detalji: Kategorija: Nacionalis; Raspoloživo:; Objavljeno 09 jul 2016

genocid

Opširnije...

Ocena korisnika: 5 / 5

Strajkovi prosvetara

UMESTO UVODA

Ove, 2016, navršilo se tačno dvadeset godina od velikog štrajka prosvetnih radnika koji je, kao potpuna obustava rada, 1996. godine trajao tri meseca. Tim povodom Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) objavila je knjigu „Veliki štrajk prosvetnih radnika Srbije 2014/2015“ (Beograd, maj 2016), u kojoj je izložena povest o junačkom otporu prosvetara neoliberalnom ludilu Vučića i njegovog donedavnog ministra prosvete i nauke, Srđana Verbića, koji je, avaj, završen (nadamo se privremenim) porazom prosvete, a samim tim i Srbije, kojoj je školstvo budućnost. Rešili smo da za čitaoce Fonda strateške kulture prelistamo ovu vrednu i poučnu knjigu.

HRONOLOGIJA ŠTRAJKOVA

Ako se neko bunio protiv nepravde, ponižavanja znanja i morala u tranzicionoj Srbiji, bili su to prosvetni radnici. Oni se nisu bunili samo zbog materijalnog statusa koliko zbog razaranja obrazovnog sistema koji se urušava više od dve decenije. Evo malog podsećanja na pobune najobrazovanijih u Srbiji.

- Decembar 1996 – mart 1997. tromesečna potpupa obustava nastave u celoj Srbiji;

– Od 7. do 13. marta 2001. godine svi sindikati, učestvovalo 1.312 škola od čega iz Unije 401 škola;

Detalji: Kategorija: Nacionalis; Raspoloživo:; Objavljeno 14 jun 2016

Opširnije...

Ocena korisnika: 5 / 5

Od skandal-majstora do male mace – tako bi u najkraćem mogao da se opiše razvojni put lidera SRS Vojislava Šešelja po povratku u Srbiju iz Haga.

Šešelj je u više navrata provocirao javnost paljenjem zastava EU, SAD, NATO i Hrvatske

Iako se očekivalo da će se svim snagama obrušiti na vlast u Srbiji na čijem su čelu njegovi nekadašnji najbliži saradnici, Šešelj je skandale koristio za obračune sa EU, Hrvatskom i opozicijom, dok je za premijera Aleksandra Vučića imao gotovo reči hvale.

Da bi zadržao stari imidž, šokirao je javnost paljenjem zastava EU, SAD i Hrvatske, kao i skandaloznom izjavom da će na godišnjicu smrti premijera Zorana Đinđića poslati svog zamenika sa “glogovim kocem u rukama”. Juče se ponovo oglasio da Đinđić ne zaslužuje spomenik.

Detalji: Kategorija: Nacionalis; Raspoloživo:; Objavljeno 14 jun 2016

Opširnije...

Ocena korisnika: 5 / 5

Kada poneko kaže da Srbija u svojoj novijoj političkoj istoriji a reč je o nešto više od dve stotine godina, od Karađorđevog ustanka do danas nije imala lošiju vlast u najmanju ruku previđa ključnu činjenicu. A to je da su komunisti sve do Staljinove intervencije kod Tita streljali masovno i bez suda, a što je dotaklo i hladnog i beskrupuloznog Engleza Čerčila. I svako poređenje sa današnjim fantomima u fantomkama je krajnje neprimereno. Srbija jeste napravila veliki iskorak, nema više fizičke likvidacije političkih protivnika osim ako neko ne smatra da je ostaviti ljude bez posla, bez sredstava za egzistenciju nešto što u krajnjem vodi ka istom.

Nije vest da u Srbiji ima mnogo gladnih i bez zdravstvene knjižice. To su tek statistički podaci, koji će zlonamernije navesti da kažu da će u godinama koje dolaze biti manje nezaposlenih i gladnih, jer će mnogi otići. Bilo na nebo, bilo u inostranstvo.

One koji još uvek nisu gladni ipak, mogu interesovati i drugi fenomeni vezani za aktuelnu vlast. Gotovo je čudesno ako se malo pažljivije pogleda ko su sve ljudi koji čine koalicione partnere Aleksandra Vučića. Kako uopšte analizirati razvojni put Vuka Draškovića i njegovo nemušto učešće u vlasti, zajedno sa Aleksandrom Vulinom. Da li je pragmatizam premijera Vučića toliko zasenio i Velju Ilića, čiji su stričevi kako sam ističe bili pored Čiče na Ravnoj Gori. Pustimo za sada PUPS i Rasima Ljajića večitog ministra.

Detalji: Kategorija: Nacionalis; Raspoloživo:; Objavljeno 14 jun 2016

Opširnije...

Drugosrbijanci

Kada je nedavno Bata Živojinović preminuo, Blic i Politika su ga predstavili kao „srpskog i jugoslovenskog“, dok su ga Al Džazira i Avaz nazvali „srbijanskim“ glumcem. Takođe su, ovih dana, bosanski mediji (Avaz ili N1) Zorana Kesića, upućujući na njegovo izmotavanje sa Miloradom Dodikom, uredno nazvali „srbijanskim komičarem“, dok je najnoviji intervju vođe stranke „Dosta je bilo“ u BiH izašao pod naslovom: „Saša Radulović, sarajlija i srbijanski opozicionar“.

I hrvatski mediji i političari, uz bosanske, uredno koriste izraz „srbijanski“. Tako je doskorašnji predsednik hrvatske vlade Zoran Milanović, usred izbegličke krize, bio izjavio: „Ja sam jedan od većih prijatelja Srba u Hrvatskoj, ali Srbijanci – to je nešto drugo“.

Time je još jednom potvrđena sistematska jezička politika Hrvatske, usmerena na stvaranje razlike između Srba iz Srbije i Srba van nje.

Središte te politike jeste leksema „Srbijanac“.

Za hrvatske medije, kada je reč o bilo kojoj ustanovi ili pojavi u Srbiji, pridev „srpski“ jednostavno ne postoji. Ne samo da Hrvatska zna jedino za „srbijansku vladu“ ili za „srbijanskog predsjednika“. Čak i Gospodin Irinej, za hrvatske medije je samo „srbijanski patrijarh“ (takođe: ovde, ovde, ovde i ovde).

Detalji: Kategorija: Nacionalis; Raspoloživo:; Objavljeno 09 jun 2016

Opširnije...

Ocena korisnika: 5 / 5

BOŠNJAKE U ŠVAJCARSKOJ UPOZORIO DA JE BOLJE DA TAJ GRAD DRŽE PREKO IZBORA NEGO PROLIVANJEM KRVI

Rekao im je: Birajte Bošnjaci da li da svakih 20-30 godina krv lijemo ili da izađemo na lokalne izbore. Naša kuća je naša obaveza, a sačuvati Srebrenicu, pogotovo. Svaki musliman i muslimanka moraju znati da Alah nije svim narodima dao da imaju svoju „kuću”, sa krovom i „spratovima”, a da Bošnjacima jeste i da je zato moraju (sa)čuvati. Ili prolivanjem krvi svakih 20-30 godina ili izlascima na izbore svake četiri godine, kako se ne bi dopustilo da Srebrenicu vode Srbi.