Izgradnja FABRIKE MEDA
Srpski pčelari svoj med uzimaju u svoje ruke
Ukoliko se ostvari zamisao srpskih pčelara o izgradnji zajedničke „fabrike meda”, vojvođanska opština Srbobran mogla bi biti jedna od pet lokacija u najužem izboru Saveza
pčelarskih organizacija Srbije. Ta organizacija će za dve nedelje doneti konačnu odluku, a po rečima predsednika SPOS-a Rodoljuba Živadinovića, osim Srbobrana, i najužem izboru su Rača, Ćuprija, Surdulica i Mali Zvornik.
– Sve te opštine nude infrastrukturu i od 195.000 do 242.000 evra direktne pomoći za gradnju fabrike meda, koja je, pp predračunima, vredna oko 650.000 evra – objasnio je Živadinović. – Ukoliko sve bude išlo po planu, izgradnja te fabrike mogla bi početi već početkom naredne godine. Taj pogon će, zapravo, biti sabirni centar za izvoz meda svih pčelara Srbije, ali i za pakovanje u mala pakovanja za srpske i inostrane lance trgovina. Biće to i mesto za nova zapošljavanja.
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
- Raspoloživo:
Osvećenje Časnoga krsta i početak gradnje spomenika na Bubnju
BITKA NA BUBNjU I VRANjEVCU 1915. - ZA KRST ČASNI I SLOBODU ZLATNU
Borbe za spas Mlavskoga kraja
Jesen 1915. bila mnogo teška po obe vojske. Naši su svuda na obali duž Dunava, kod Rečice. Neprijatelj topovima već danima bije Srpske položaje, tuku preko Čibuklije, a dolaze granate i od Bele Crkve. Magla je kao testo, Srbi iščekuju već odavno taj prelaz. Počinje kiša, pa hladan vetar kosti hladi i ledi. Oko 6 časova tog 7. oktobra po novom kalendaru počinje neprijateljska jaka artiljerijska priprema, tuku iz svih cevi i oruđa, na sve strane padaju geleri i šrapneli.
„Idu“... viknu neko... „tu sa Čibuklije kreću“... Pontoni, prvi napad, javljaju već je kod carinarnice, po govoru čuju se Nemci, dakle Makenzen pronese se glas od oficira. Nešto kasnije počinje povlačenje, pao je Ram, Zatonje, Lipar, pa opet povlačenje, a kako i ne bi pred ovolikom silom.
- Detalji
- Kategorija: Lokalis
- Raspoloživo:
SRBI U BRAUNAU - 100 GODINA
Svečano otvorena muzejska postavka o Srbima u Austriji
Činom svečanog otvaranja u okružnom muzeju grada Braunau na Inu, otpočelo je prikazivanje izložbe o stogodišnjici boravka Srba na tim prostorima.
Često ponavljana činjenica, da se prvobitni Srbi tek potpisivanjem sporazuma SFRJ i Republike Austrije 1965. godine, kao gastarbajteri doseljavaju u Braunau na Inu, koji se nalazi na severozapadu Austrije, predstavlja veliku zabludu. Istorijski izvori jasno potvrđuju dolazak prvih Srba, kao ratnih zarobljenika logora „k. u. k. Kriegsgefangenenlager“, formiranog 1914. godine. Logor je u izvesnim momentima brojao i do 30.000 ljudi, u najvećem broju, ruskih i italijanskih vojnika a takođe i Mađara, Srba i ostalih. Prava evidencija o zarobljenim i preminulim Srbima nažalost nije utvrđena.
- Detalji
- Kategorija: Globalis
- Raspoloživo:
NE PUCAJTE U ISTINU
Istorija i kvazi istoričari i politikanti o nacionalnom pomirenju
Teza da je svako podsećanje na činjenicu da je četnički pokret odnosno, Jugoslovenska vojska u otadžbini koju je osnovao i predvodio oficir legalne vojske, a kasnije i ministar vojni legalne vlade, bio „Par excellence“ antifašistički i oslobodilački, zagovaranje starih podela i zlonamerno ometanje nacionalnog pomirenja, ili saplitanje Srbije je u najmanju ruku besprimerno licemerna i nenaučna. Pored toga što po svemu sudeći, treba da posluži sitnim politikantima i kvazi istoričarima da potkrepe svoj navodni Patriotizam i spašavanje Srbije od starih podela.
- Detalji
- Kategorija: Lokalis
- Raspoloživo:
Prvi austrijski vojnik Službe sećanja na Balkanu
Proteklih godinu dana, Vladimir Vlajić iz Insbruka je, umesto obaveznog služenja vojnog roka u Austriji, bio na dužnosti u Savezu jevrejskih opština Srbije
Kada su u Austrijskoj službi sećanja čuli da Vladimir Vlajić (26) odlazi na godinu dana u Srbiju, pitali su ga da li bih hteo da im se priključi i pomogne u osvajanju prve „kote” Službe sećanja na Balkanu. Za Vladimira, Austrijanca srpskog porekla, bio je to idealni poziv za „regrutaciju”. Pružila mu se prilika da izbegne obavezno služenje vojske. Mogao je, takođe, da pomogne prvom podizanju zastave Austrijske službe sećanja na Balkanu, koja predstavlja alternativu za služenje vojnog roka.
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
- Raspoloživo:
Bitkojn - prevara, ili budućnost finansijskog sveta
Reč je o valuti koja je neregulisana, jer ne postoji nijedno centralno telo koje bi vodilo računa o upotrebi te valute, pa su i takve transakcije visokorizične, kaže profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.
Od oko 150 takozvanih kriptovaluta, u svetu je danas najpoznatiji bitkojn. O tome šta su zapravo kriptovalute i da li je reč o budućnosti u svetu finansija, ili novom vidu piramidalne prevare, u emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovarala je sa Ismailom Musabegovićem, vanrednim profesorom Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji i Markom Nikolićem, studentom Pravnog fakulteta, koji prati svet kriptovaluta.
- Detalji
- Kategorija: Globalis
- Raspoloživo: