Zaštitnik novinara - Sveti Jovan Šangajski (1896–1966), beogradski đak
Beskrajna hronika čuda
Jedan je od najvećih pravoslavnih svetitelja u XX veku. Izbegavši kao ruski plemić pred revolucionarnim terorom 1917, u srpskoj prestonici je studirao bogosloviju i izdržavao se radeći kao kolporter. Zamonašen je 1926. u Miljkovom manastiru, na Moravi, a za episkopa rukopoložen 1934. u Beogradu. „Ako hoćete da vidite živog svetitelja, onda otidite u Bitolj, kod oca Jovana”, govorio je o njemu Nikolaj Velimirović, tada episkop ohridski
Novembar u Beogradu, veče, godina 1921, treća posle Velikog rata. Hladno je, od Dunava i iz ravnice nadolazi studen, miriše na sneg. Na Terazijskom grebenu, nedaleko od hotela „Moskva”, kolporter je izneo tek odštampana večernja izdanja novina. Mršav je, nižeg rasta, lica boje meda ili upaljene voštanice, odiše blagošću, osmehnut je, ima jak ruski akcenat. Zove se Mihail Borisovič Maksimovič, student je Bogoslovskog fakulteta na Beogradskom univerzitetu i u srpskoj prestonici je treću godinu.
Teško da je iko od prolaznika što zastanu da kupe novine mogao i pomisliti da upravo stoji pred čovekom koji će postati jedan od najvećih pravoslavnih svetitelja u XX veku.
Tri godine kasnije u Ruskoj crkvi na Tašmajdanu mladi kolporter biće proizveden u čteca, a 1926. mitropolit Ruske pravoslavne zagranične crkve Antonije Hrapovicki postrigaće ga u Miljkovom manastiru, na Moravi, i rukopoložiti u čin jerođakona. Tada će dobiti monaško ime Jovan, po svom svetom pretku iz XVIII veka, pra-stricu, svetom Jovanu (Maksimoviču) Tobolskom.Branislav Matić
- Detalji
- Kategorija: Globalis
-
Raspoloživo:
Kominterna i PnM
Ocena korisnika: 5 / 5
Ništa nije gotovo je ključna propagandna floskula koja se ovih dana širi u Petrovcu na Mlavi iz, po svemu sudeći centra koliko do juče vladajuće stranke u Petrovcu na Mlavi. SPS se dakle, po tvrdnjama propagandista ove stranke sigurno vraća na vlast, odnosno to što je došlo do situacije da nisu deo vladajuće koalicije je greška koja će uskoro biti ispravljena. Naravno, kako drugačije nego po direktivi iz Beograda, jer Bože moj, Vučić mora Dačića da uzme, odnosno zadrži u vlasti. I ko njega zapravo pita šta, kada je morao po skraćenom postupku da ode kod Putina, koji bez Dačića na vlasti odnosno u Vladi, istu neće možda ni priznati. Ovakve priče ne ponižavaju samo Vučića, nego i Srbiju, možda ponajviše i medveđa su usluga Putinu. Ali, šta sve to mari ako treba ostati na vlasti. Ako su uz direktnu pomoć Kominterne došli na vlast, zašto ne bi uz pomoć sada Moskve ostali na istim a bogami, najavljuju se i bolje pozicije. Nema veze ako je sedište „Kominterne“ sada možda u Briselu. To je samo tehničko pitanje .
- Detalji
- Kategorija: Lokalis
-
Raspoloživo:
NATO se sprema za rat sa Rusijom u 2017.
Leonid Ivašov
Ser Ričard Širef, britanski general u penziji koji je do 2014. godine zauzimao mesto zamenika Vrhovnog komandanta ujedinjenih oružanih snaga NATO pakta u Evropi, izjavio je da između Severoatlanske alijanse i Rusije tokom godine može početi nuklearni rat ukoliko alijansa ne ojača svoju odbrambenu sposobnost na Pribaltiku.
Prema mišljenju Širefa, velika je verovatnoća da će cilj napada biti Estonija, Litvanija ili Letonija, gde Rusija može obrazložiti svoj mogući napad radi “zaštite ruskojezičnog stanovništva”.
Britanski vojnik smatra da je “Rusija uverena u slabosti NATO” i polazeći od toga, Zapadu je neophodno “prduprediti moguću katastrofu”.
On je pritom uveren da će suprotstavljanje nesumnjivo biti nuklearno, pošto je ono, navodno, založeno u vojnu doktrinu Rusije.
Ranije, tokom iste nedelje, ugledala je svetlost dana njegova knjiga “2017: Rat sa Rusijom”, događaji koji su izmišljeni, međutim, kako tvrdi autor, oni su u stvarnosti “veoma realni”.
- Detalji
- Kategorija: Globalis
-
Raspoloživo:
Školokaust i otpori. Dve decenije štrajkova u prosveti
Ocena korisnika: 5 / 5
UMESTO UVODA
Ove, 2016, navršilo se tačno dvadeset godina od velikog štrajka prosvetnih radnika koji je, kao potpuna obustava rada, 1996. godine trajao tri meseca. Tim povodom Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) objavila je knjigu „Veliki štrajk prosvetnih radnika Srbije 2014/2015“ (Beograd, maj 2016), u kojoj je izložena povest o junačkom otporu prosvetara neoliberalnom ludilu Vučića i njegovog donedavnog ministra prosvete i nauke, Srđana Verbića, koji je, avaj, završen (nadamo se privremenim) porazom prosvete, a samim tim i Srbije, kojoj je školstvo budućnost. Rešili smo da za čitaoce Fonda strateške kulture prelistamo ovu vrednu i poučnu knjigu.
HRONOLOGIJA ŠTRAJKOVA
Ako se neko bunio protiv nepravde, ponižavanja znanja i morala u tranzicionoj Srbiji, bili su to prosvetni radnici. Oni se nisu bunili samo zbog materijalnog statusa koliko zbog razaranja obrazovnog sistema koji se urušava više od dve decenije. Evo malog podsećanja na pobune najobrazovanijih u Srbiji.
- Decembar 1996 – mart 1997. tromesečna potpupa obustava nastave u celoj Srbiji;
– Od 7. do 13. marta 2001. godine svi sindikati, učestvovalo 1.312 škola od čega iz Unije 401 škola;
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
-
Raspoloživo:
KAKO JE ŠEŠELJ POSTAO MALA MACA Lider SRS kao da nije opozicija, glasao za Maju Gojković
Ocena korisnika: 5 / 5
Od skandal-majstora do male mace – tako bi u najkraćem mogao da se opiše razvojni put lidera SRS Vojislava Šešelja po povratku u Srbiju iz Haga.
Šešelj je u više navrata provocirao javnost paljenjem zastava EU, SAD, NATO i Hrvatske
Iako se očekivalo da će se svim snagama obrušiti na vlast u Srbiji na čijem su čelu njegovi nekadašnji najbliži saradnici, Šešelj je skandale koristio za obračune sa EU, Hrvatskom i opozicijom, dok je za premijera Aleksandra Vučića imao gotovo reči hvale.
Da bi zadržao stari imidž, šokirao je javnost paljenjem zastava EU, SAD i Hrvatske, kao i skandaloznom izjavom da će na godišnjicu smrti premijera Zorana Đinđića poslati svog zamenika sa “glogovim kocem u rukama”. Juče se ponovo oglasio da Đinđić ne zaslužuje spomenik.
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
-
Raspoloživo:
Svi Vučićevi ljudi i neki naši spomenici
Ocena korisnika: 5 / 5
Kada poneko kaže da Srbija u svojoj novijoj političkoj istoriji a reč je o nešto više od dve stotine godina, od Karađorđevog ustanka do danas nije imala lošiju vlast u najmanju ruku previđa ključnu činjenicu. A to je da su komunisti sve do Staljinove intervencije kod Tita streljali masovno i bez suda, a što je dotaklo i hladnog i beskrupuloznog Engleza Čerčila. I svako poređenje sa današnjim fantomima u fantomkama je krajnje neprimereno. Srbija jeste napravila veliki iskorak, nema više fizičke likvidacije političkih protivnika osim ako neko ne smatra da je ostaviti ljude bez posla, bez sredstava za egzistenciju nešto što u krajnjem vodi ka istom.
Nije vest da u Srbiji ima mnogo gladnih i bez zdravstvene knjižice. To su tek statistički podaci, koji će zlonamernije navesti da kažu da će u godinama koje dolaze biti manje nezaposlenih i gladnih, jer će mnogi otići. Bilo na nebo, bilo u inostranstvo.
One koji još uvek nisu gladni ipak, mogu interesovati i drugi fenomeni vezani za aktuelnu vlast. Gotovo je čudesno ako se malo pažljivije pogleda ko su sve ljudi koji čine koalicione partnere Aleksandra Vučića. Kako uopšte analizirati razvojni put Vuka Draškovića i njegovo nemušto učešće u vlasti, zajedno sa Aleksandrom Vulinom. Da li je pragmatizam premijera Vučića toliko zasenio i Velju Ilića, čiji su stričevi kako sam ističe bili pored Čiče na Ravnoj Gori. Pustimo za sada PUPS i Rasima Ljajića večitog ministra.
- Detalji
- Kategorija: Nacionalis
-
Raspoloživo: